Knjiga o Jovu 16
ONSTL1 A Jov je odgovorio ovim rečima:
2 „Mnogo sam ja takvih stvari čuo, svi vi ste mi mučni tešioci!
3 Ima li kraja pričanju u vetar? Šta te to tera da mi odgovaraš?
4 I ja bih poput vas govorio da ste vi na mome mestu, podbadao bih vas rečima i klimao glavom na vas.
5 Ali bi vas usta moja ojačala, usne moje donele utehu.
6 Ako bih govorio, svoj bol ne bih ublažio; ako bih ućutao, koliko bola bi me napustilo?
7 Ipak, on me je iznurio; ti si mi zatro sve ukućane moje!
8 Zgrabio si me, bol je svedok protiv mene; mršavost se moja podignula da u lice me optuži.
9 Njegov me gnev razdire i spopada, na mene zubima škrguće svojim, dušmanin moj je na mene upro oči svoje!
10 Razjapili su svoja usta prema meni, s prezirom mi šamaraju obraze, okupljaju se protiv mene.
11 Zlotvoru me Bog je izručio, bacio me u ruke zlobnika!
12 Mirno sam živeo, a on me je uzdrmao, za vrat me je dočepao, smrskao me; sebi me je za metu stavio;
13 strelci su me njegovi okružili, nutrinu mi je rasparao bez milosti i žuč mi je po zemlji prosuo.
14 Prolama kroz mene sve prolom za prolomom, kao ratnik prema meni tutnji.
15 Za kožu sam svoju, ja zašio kostret, u prašinu dostojanstvo svoje uvaljao.
16 Od ridanja podbulo je lice moje, kapci su mi poput smrti crni,
17 premda nasilja nema u rukama mojim i moja je molitva čista.
18 O, zemljo, krv moju ne prekrivaj! Ne bilo mesta za moj vapaj!
19 A sada, na nebesima eno svedoka moga! Da, moj branilac je na visinama.
20 A moji prijatelji – moji posrednici vajni! Oko moje Bogu plače.
21 Eh, kad bi se čovek pravdao sa Bogom kao čovek sa čovekom.
22 Još godina koja prohujaće i poći ću putem s kojeg povratka mi nema.