Knjiga o Jovu 15
ONSTL1 Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:
2 „Zar mudar čovek odgovara u vetar, zar svoj stomak puni istočnim vetrom?!
3 Raspravlja li rečima beznačajnim i govorima koji nikome nisu na korist?
4 A ti satireš pobožnost, razmišljanje pred Bogom ometaš.
5 Krivice tvoje pouku daju ustima tvojim, jezikom se lukavim ti služiš.
6 Sopstvena te usta osuđuju ko krivca, a ne ja; sopstvene usne protiv tebe svedoče.
7 Da ti nisi prvorođeno ljudsko biće, iznedren pre planina?
8 Da nisi slušao Božije tajne savete i za sebe zadržao mudrost?
9 Šta to ti znaš, a mi da ne znamo? Šta ti shvataš, a da nama to nije dano?
10 Među nama ima i sedih i starih, starijih i od oca tvoga.
11 Šta, nisu ti dovoljne Božije utehe i obzirno upućena ti reč?
12 Zašto ti se srce tvoje ponelo? Zašto ti sevaju oči tvoje,
13 pa se tvoj duh protiv Boga okrenuo i ustima svojim prosipaš reči?
14 Pa šta je čovek da bi čist bio, da bi pravedan bio onaj što ga žena rodi?!
15 On se ni u svete svoje ne pouzdaje, očima njegovim ni nebesa nisu čista,
16 a kamoli gnusan i iskvaren čovek, čovek što nepravdu kao vodu pije!
17 Elem, ja ću ti reći! Mene poslušaj, objaviću ti ono što sam video;
18 ono što su mudri ljudi predali od predaka svojih i to nisu prikrili.
19 A samo je njima zemlja bila dana i tuđinac nije prolazio među njima.
20 Tek, zlobnik se u bolu previja kroz sve dane, i malo godina je određeno okrutnome.
21 Zvuk strahote mu je u ušima i dok je još mir zatirač mu dolazi.
22 Ne nada se povratku iz tame, jer je za mač obeležen.
23 Potuca se zbog hleba: ’Gde je?’ On zna da mu se bliži crni dan.
24 Plaše ga i zebnja i nevolja, nadvladavaju ga kao car za napad spreman;
25 jer na Boga ruku svoju diže, pred Svemoćnim oholo se drži.
26 On juriša drsko protiv Boga, nosi štit veliki i jaki.
27 Lice mu je zadriglo, bokovi mu usaljeni;
28 živi u ruinama od gradova, u kućama napuštenim što postaće gomile kamenja.
29 Bogat neće biti i blago mu potrajati neće, imanje mu se neće širiti po zemlji.
30 On neće pobeći iz tame, plamen će mu izdanak sparušiti i nestaće u dahu Božijih usta.
31 Nek se ne uzda u bezvredno jer je zaveden, jer će mu bezvredno postati nagrada;
32 a nagrađen će biti i pre svoga dana i grana mu neće ozeleneti.
33 Kao loza otrešće svoj nezreli grozd i kao maslina strešće cvat svoj.
34 Jer jalovo je društvo bezbožničko, a šatore podmićenih vatra progutaće.
35 Začeće nevolju, a rodiće zlobu, stomaci im spremni za obmanu.“