Књига о Јову 24

1 Зашто Свемоћни није одредио времена суда? Зашто они који га познају не виде дане његове? 2 Померају људи међе, стада отимају, па их напасају; 3 сирочади одводе магарца, вола за залог узимају од удовице. 4 Они разгоне убоге са пута, скривају се заједно сиромаси земље. 5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом; храну себи траже, у пустари хлеб за себе и за децу. 6 По пољу купе крму, пабирче по винограду злобника. 7 Неодевени су, ноћивају без огртача, на зими су без покривача. 8 Искисли су од планинске кише, без заклона крије се под стену. 9 Сироче од дојења краду и од сиромаха узимају залог. 10 Тумарају обнажени, неодевени снопље носе, а гладни. 11 Међу својим дрворедима цеде уље, грожђе муљају у каци, а жедни су. 12 Стење народ у граду, за помоћ вапе смртно рањени, а Богу то није мрско. 13 А неки су у друштву оних што ратују против светла, што не маре за путеве светла и не живе на стазама његовим. 14 У зору се крвник диже, сиротана и убогог да убије, а по ноћи је ко лопов. 15 Прељубниково око чека сумрак јер говори: ‘Да ме око не угледа!’, па покрива лице своје. 16 Кад је тама, лопов куће прокопава, а по дану се закључава да за светлост не зна. 17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака, предани су ужасима мрака густог. 18 Пролете они поврх вода, проклето им наследство у земљи и нека ниједан не крене ка виноградима. 19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу, тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише. 20 Заборавља га мајчина утроба, црвима је храна; њега више не спомињу, неправда ће бити као стабло преломљено. 21 Он наваљује на јалову, на нероткињу; злоставља удовицу. 22 Силом својом Бог моћнике одвлачи, подиже се и нико за живот сигуран није. 23 Бог им спокојство даје, па се осилише; али његове су очи на њиховим путевима. 24 Тек за мало уздигну се и већ их нема; ко сви други пропадају, вену; одсецају се као вршци класја. 25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже? Ко ће да обезвреди казивање моје?"