Књига о Јову 23

1 А Јов је одговорио овим речима: 2 „Још и данас је јетка моја жалопојка и с муком се борим да не бих јечао. 3 О, када бих знао где ћу да га нађем, дошао бих до његовог места! 4 Пред њим бих изложио свој случај, доказима уста своја напунио. 5 Да ми је да знам којим би ми речима одговорио; да ми је да разумем шта би ми рекао. 6 Да ли би се силом великом парничио са мном? Не би, него би се заузео за ме. 7 Онде би се праведник са њим расправио, мој би ме судија заувек избавио. 8 Гле, одем ли напред, њега нема; ни позади њега не опажам. 9 Не видим га ни на лево, тамо где делује; не видим га ни на десно, када се окрене. 10 Али он зна пут којим идем; претапа ме да чист будем попут злата. 11 По његовој стопи мој је корак ишао, његовог сам се пута држао и нисам скретао. 12 Заповест његових усана нисам напустио, чувао сам речи његове више него хлеб насушни. 13 Али он је једини и ко ће да га мења! Шта год да пожели, он тако и чини. 14 Науме ће своје, мени намењене, извршити, а у њему још је таквог много чега. 15 Зато сам преплашен од њега; кад размишљам, јежим се од њега! 16 Елем, Бог је моје срце смалаксао, Свемоћни ме је престравио; 17 ипак нисам био сатрт мраком, нити ми је густа тама заклонила лице.