2. Samuelova 3

1 I dugo bijaÅ¡e rat izmeðu doma Saulova i doma Davidova; ali David sve veæma jaèaÅ¡e a dom Saulov postajaÅ¡e sve slabiji. 2 I Davidu se rodiÅ¡e sinovi u Hevronu: prvenac mu bjeÅ¡e Amnon od Ahinoame Jezraeljanke; 3 Drugi bjeÅ¡e Hileav od Avigeje žene Navala Karmilca; treæi Avesalom sin Mahe kæeri Talmaja cara Gesurskoga; 4 Ãetvrti Adonija sin Agitin; i peti Sefatija sin Avitalin; 5 I Å¡esti Itram od Egle žene Davidove. Ti se rodiÅ¡e Davidu u Hevronu. 6 I dok bijaÅ¡e rat izmeðu doma Saulova i doma Davidova, Avenir branjaÅ¡e dom Saulov. 7 A Saul imaÅ¡e inoèu po imenu Resfu kæer Ajinu; i Isvostej reèe Aveniru: zaÅ¡to si spavao kod inoèe oca mojega? 8 I Avenir se razgnjevi na rijeèi Isvostejeve i reèe: jesam li ja pasja glava, koji sada èinim na Judi milost domu Saula oca tvojega i braæi njegovoj i prijateljima njegovijem, i nijesam te pustio u ruke Davidove, te danas tražiÅ¡ na meni zlo radi te žene? 9 Tako neka uèini Bog Aveniru, i tako neka doda, ako ne uèinim Davidu kako mu se Gospod zakleo, 10 Da se prenese ovo carstvo od doma Saulova, i da se utvrdi prijesto Davidov nad Izrailjem i nad Judom, od Dana do Virsaveje. 11 I on ne može viÅ¡e niÅ¡ta odgovoriti Aveniru, jer ga se bojaÅ¡e. 12 I Avenir posla poslanike k Davidu od sebe i poruèi: èija je zemlja? I poruèi mu: uèini vjeru sa mnom, i evo ruka æe moja biti s tobom, da obratim k tebi svega Izrailja. 13 A on odgovori: dobro; ja æu uèiniti vjeru s tobom; ali jedno iÅ¡tem od tebe, i to: da ne vidiÅ¡ lica mojega ako mi prvo ne dovedeÅ¡ Mihalu kæer Saulovu, kad doðeÅ¡ da vidiÅ¡ lice moje. 14 I posla David poslanike k Isvosteju sinu Saulovu, i poruèi mu: daj mi ženu moju Mihalu, koju isprosih za sto okrajaka Filistejskih. 15 I Isvostej posla te je uze od muža, od Faltila, sina Laisova. 16 A muž njezin poðe s njom, i jednako plakaÅ¡e za njom do Vaurima. Tada mu reèe Avenir: idi, vrati se natrag. I on se vrati. 17 Potom Avenir govori starjeÅ¡inama Izrailjskim, i reèe im: preðe tražiste Davida da bude car nad vama. 18 Eto sada uèinite; jer je Gospod rekao za Davida govoreæi: preko Davida sluge svojega izbaviæu narod svoj Izrailja iz ruku Filistejskih i iz ruku svijeh neprijatelja njihovijeh. 19 Tako govori Avenir i sinovima Venijaminovijem. Potom otide Avenir i u Hevron da kaže Davidu sve Å¡to za dobro naðe Izrailj i sav dom Venijaminov. 20 I kad doðe Avenir k Davidu u Hevron i s njim dvadeset ljudi, uèini David gozbu Aveniru i ljudima koji bijahu s njim. 21 I reèe Avenir Davidu: da ustanem i idem da skupim k caru gospodaru svojemu sav narod Izrailjev da uèine vjeru s tobom, pa da carujeÅ¡ kako ti duÅ¡a želi. I David otpusti Avenira da ide s mirom. 22 A gle, sluge Davidove vraæahu se s Joavom iz boja, i tjerahu sa sobom velik plijen; a Avenir veæ ne bjeÅ¡e kod Davida u Hevronu, jer ga otpusti, te otide s mirom. 23 Joav dakle i sva vojska Å¡to bjeÅ¡e s njim doðoÅ¡e onamo; i javiÅ¡e Joavu govoreæi: Avenir sin Nirov dolazio je k caru, i on ga otpusti te otide s mirom. 24 I Joav otide k caru i reèe: Å¡ta uèini? Gle, Avenir je dolazio k tebi; zaÅ¡to ga pusti te otide? 25 PoznajeÅ¡ li Avenira sina Nirova? dolazio je da te prevari, da vidi kuda hodiÅ¡ i da dozna sve Å¡ta radiÅ¡. 26 Potom otiÅ¡av Joav od Davida posla ljude za Avenirom da ga vrate od studenca Sire, a David ne znadijaÅ¡e za to. 27 I kad se vrati Avenir u Hevron, odvede ga Joav na stranu pod vrata kao da govori s njim nasamo; ondje ga udari pod peto rebro, te umrije za krv Asaila brata njegova. 28 A kad David poslije to èu, reèe: ja nijesam kriv ni carstvo moje pred Gospodom dovijeka za krv Avenira sina Nirova. 29 Neka padne na glavu Joavovu i na sav dom oca njegova; i neka dom Joavov ne bude nikad bez èovjeka bolna od teèenja ili gubava ili koji ide o Å¡tapu ili koji padne od maèa ili koji nema hljeba. 30 Tako Joav i Avisaj brat njegov ubiÅ¡e Avenira Å¡to on pogubi Asaila brata njihova kod Gavaona u boju. 31 I reèe David Joavu i svemu narodu koji bijaÅ¡e s njim: razderite haljine svoje i pripaÅ¡ite kostrijet, i plaèite za Avenirom. I car David iðaÅ¡e za nosilima. 32 A kad pogreboÅ¡e Avenira u Hevronu, car podiže glas svoj i plaka na grobu Avenirovu; plaka i sav narod. 33 I narièuæi za Avenirom reèe: umrije li Avenir kako umire bezumnik? 34 Ruke tvoje ne biÅ¡e vezane, niti noge tvoje u okov okovane; pao si kao Å¡to se pada od nevaljalijeh ljudi. Tada joÅ¡ veæma plaka za njim sav narod. 35 I doðe sav narod nudeæi Davida da jede Å¡to, dok joÅ¡ bijaÅ¡e dan; ali se David zakle i reèe: Bog neka mi uèini tako, i tako neka doda, ako okusim hljeba ili Å¡to drugo dok ne zaðe sunce. 36 I sav narod èu to, i bi im po volji; Å¡to god èinjaÅ¡e car, bjeÅ¡e po volji svemu narodu. 37 I pozna sav narod i sav Izrailj u onaj dan da nije bilo od cara Å¡to pogibe Avenir sin Nirov. 38 I car reèe slugama svojim: ne znate li da je vojvoda i to veliki poginuo danas u Izrailju? 39 Ali ja sam sada joÅ¡ slab, ako i jesam pomazani car; a ovi ljudi, sinovi Serujini, vrlo su mi silni. Neka Gospod plati onome koji èini zlo prema zloæi njegovoj.