Knjiga proroka Zaharije 4

¹ Tako se anđeo koji je razgovarao sa mnom vratio i probudio me kao kada čoveka iz sna bude.

² Upitao me je: „Šta vidiš?“ Odgovorio sam: „Gle! Vidim svećnjak sav od zlata sa sudom na vrhu, sa sedam žižaka na njemu i sa sedam levaka za svaki žižak na vrhu.

³ Tu su i dva stabla masline kraj njega, jedno sa desne strane suda, a drugo sa njegove leve strane.“

⁴ A ja sam ovako pitao anđela koji je razgovarao sa mnom: „Gospodaru moj, šta je ovo?“

⁵ Anđeo koji je razgovarao sa mnom mi je uzvratio rečima: „Zar ne znaš šta je ovo?“ Odgovorio sam: „Ne znam, gospodaru moj.“

⁶ Nastavio je i rekao mi: „Ovo je reč Gospodnja Zorovavelju koja kaže: ’Ni silom ni snagom, već Duhom mojim – kaže Gospod nad vojskama.

⁷ Ma, ko si ti, o, goro velika! Pred Zorovaveljom bićeš zaravan. On će izneti ugaoni kamen na vrh kličući: „Milost! Neka mu je milost!“’“

⁸ Reč Gospodnja mi je došla i poručila:

⁹ „Ruke Zorovaveljove su osnovale ovaj Dom i njegove će ga ruke završiti. I ti ćeš shvatiti da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.

¹⁰ Jer ko je prezreo dan skromnih početaka? A onih sedam će se radovati, videće ugaoni kamen i visak u ruci Zorovaveljovoj, tih sedam očiju Gospodnjih će pomno gledati po svoj zemlji.“

¹¹ Pitao sam ga: „A šta su ova dva stabla masline, jedno s desne strane svećnjaka, a drugo sa njegove leve strane?“

¹² I još sam ga pitao: „A šta su ove dve grane na maslinama, na dva zlatna levka, iz kojih curi zlatasto ulje?“

¹³ Odgovorio mi je: „Zar ne znaš šta su oni?“ „Ne znam, gospodaru moj“ – uzvratio sam.

¹⁴ I reče mi: „Ovo dvoje su pomazanici koji stoje pred Gospodom sveg sveta!“