Psalam 73
ONSTL1 Zacelo je Bog dobar Izrailju, i onima čije srce je bez mane.
2 Što se mene tiče, zamalo mi noge nisu zašle s puta; koraci se moji skoro isklizaše.
3 Jer sam zavideo bahatima gledajući blagostanje zlikovaca.
4 Eto, strepnju od smrti nemaju, telo im je zadriglo.
5 Ljudske muke ne poznaju, ne stradaju sa ljudima.
6 Nadmenost je zato njima kao ogrlica, ogrće ih odeća nasilja.
7 Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna.
8 Ismevaju se, govore zlobno i nasiljem prete ponosito.
9 Njihova su usta okrenuta nebesima, a njihov jezik zemljom šeta.
10 Zato im se njihov narod vraća i obilje vode ispijaju.
11 I govore: „Kako bi Bog znao? Postoji li znanje Svevišnjega?“
12 Gle, takvi su zlikovci: spokojni doveka i bogatstvo gomilaju!
13 Zacelo sam uzalud svoje srce čistim očuvao, svoje ruke nevinošću očistio!
14 Od jutra do sutra ojađen sam bio, jutra su mi donosila kaznu.
15 A da sam kazao da ću i ja tako da pričam, izneverio bih naraštaj tvoje dece.
16 Razmišljao sam da razaznam ovo, i očima mojim to je mučno bilo;
17 dok nisam ušao u Božije Svetilište, i shvatio njihov svršetak.
18 Zacelo ih stavljaš na klizavo mesto, obaraš ih u ruine.
19 Kako su opustošeni, u trenu su okončali i naglom strahotom dokrajčeni!
20 Oni su poput sna kada se neko probudi. O, Gospode, kada se probudiš, lik njihov prezrećeš.
21 Kada ogorčeno beše srce moje i nutrina moja beše probodena,
22 bez pameti i bez znanja sam bio, pred tobom sam bio životinja.
23 Ipak sam ja sa tobom stalno, ti mi držiš desnu ruku.
24 Savetom me svojim vodiš, naposletku ćeš me u slavu uzeti.
25 Koga ja imam na nebesima? Pored tebe na zemlji mi ništa milo nije.
26 Neka mi okopne i telo i srce, Bog je doveka stena moga srca i baština moja.
27 Gle, eno propašće oni od tebe daleki, ti satireš svakog ko ti je neveran.
28 Što se mene tiče, dobra mi je Božija blizina. U Gospodu Bogu sebi načiniću utočište i sva dela tvoja objaviću.