Psalam 58
ONSTL1 Zar ćutanjem pravednost javljate? Sudite li podjednako potomcima ljudi?
2 Štaviše, smišljate nepravdu da je činite; rukama svojim nasilje zemljom razmeravate.
3 Zastraniše zlikovci od majčinog krila, zalutaše govornici laži od stomaka.
4 Njihov otrov nalikuje zmijskom otrovu; poput kobrinog je, što je gluva, zatvorenog uva;
5 što ne čuje glas šaptača, vračara veštog u bacanju vrački.
6 Zube im, Bože, u ustima polomi; Gospode, čeljusti lavićima skrši.
7 Nek ispare poput voda što otiču svojim putem; strele svoje nek odapnu kao da su polomljene.
8 Nek iscure poput puža koji puzi, nek su poput mrtvorođenčeta što ne vidi sunca.
9 Pre nego ti lonci osete potpalu od trnja – sirovog ilʼ svelog – biće razvejano.
10 A pravednik će se radovati kad vidi osvetu; noge će oprati u krvi zlikovca.
11 I kazaće svako: „Pravedniku stvarno plod pripada. Stvarno ima Boga koji sudi zemlji.“