Priče Solomonove 20
ONSTL1 Vino je podsmevač i žestoko piće svađalica, nemudar je ko se zbog njih tetura.
2 Carevo je nasilje kao rika lavića, ko ga razdražuje sebi samom škodi.
3 Na čast je čoveku da se kloni svađe, a svaki se bezumnik izbezumi.
4 Kad je jesen – lenština ne ore, kad je žetva – on prosi i oskudeva.
5 Duboka je voda zamisao čovekovog srca, alʼ je crpsti može samo čovek razboriti.
6 Mnogi ljudi objavljuju svima svoju dobrotu, ali ko će naći odanog čoveka?
7 Pravednik živi čestitost svoju i kako su samo blagoslovena deca nakon njega!
8 Car koji sedi na sudskom prestolu pogledom svojim sve zlo rasipa.
9 Može li ko reći: „Srce sam svoje očistio, čist sam od greha svoga“?
10 Nejednaki tegovi i mera dvojaka – oboje su ogavni Gospodu.
11 I dete se po delima svojim prepoznaje, da li su mu dela ispravna i čista.
12 I uho što čuje i oko što vidi, i jedno i drugo stvorio je Gospod.
13 Ne voli spavanje da ne osiromašiš, probudi se i naješćeš se hleba.
14 „Bezvredno! Bezvredno!“ – govori kupac – a onda se hvali kada ode svojim putem.
15 Postoji zlato i mnoštvo dragulja, ali učene usne su kao dragoceni nakit.
16 Uzmi haljinu onome što jamči za tuđinca, i zalog mu uzmi kad jamči za neznanca.
17 Čoveku je sladak nepošteni hleb, ali su mu posle usta peska puna.
18 Namere osmisli savetom i mudrim vođenjem ratuj.
19 Ogovarač skita i odaje tajne, zato se ne petljaj sa brbljivcem.
20 Ko proklinje i oca i majku, svetiljka mu dogoreva u najcrnjoj tami.
21 U početku naglo zgrnuto nasledstvo ostaje neblagosloveno na svom kraju.
22 Nemoj reći: „Uzvratiću zlu!“ Čekaj Gospoda da te izbavi.
23 Gospodu su mrski nejednaki tegovi i strašne su terazije nejednake.
24 Od Gospoda su čovekovi koraci, pa kako bi neko dokučio svoj vlastiti put?
25 Čoveku je zamka kad nepromišljeno kaže da je nešto posvećeno, a da posle zavete razmatra.
26 Car će mudar razvejati zlikovce, vršidbenim točkom preko njih će preći.
27 Svetiljka Gospodnja je čovekov dah, ispituje dubine nutrine.
28 Odanost i istina čuvaju cara, on odanošću ostaje na prestolu svome.
29 Mladiću je čast u njegovoj snazi a seda je kosa dostojanstvo starih.
30 Rane i masnice čiste od zla, a šiba čisti dubine nutrine.