Priče Solomonove 18

¹ Za željom svojom žudi samoživi čovek, na mudrost se svaku iznervira.

² Bezumnik ne uživa u razboritosti, nego u razotkrivanju svoga srca.

³ Kada dođe zao čovek dolaze i prezir i bruka sa sramotom.

⁴ Duboke su vode reči u ustima ljudskim i vrelo mudrosti potok je nabujali.

⁵ Strašno je držati stranu nepravedniku da bi pravedniku oduzeli pravdu.

⁶ U svađu srljaju usne bezumnika i batine mu usta prizivaju.

⁷ Bezumnika ruše sopstvena usta i usne mu život vrebaju.

⁸ Reči klevetnika su kao poslastice što u stomak klize.

⁹ Ko je lenj u poslu svome pobratim je velikom rasipniku.

¹⁰ Ime je Gospodnje moćna kula u koju se na visinu sklanja pravednik.

¹¹ Bogatstvo je bogatome poput utvrđenja, poput zida visokoga u mašti njegovoj.

¹² Srce se čoveka uznese pred propast, a pre časti dolazi poniznost.

¹³ Budalast je i sramotan onaj koji uzvraća reč pre nego je čuo.

¹⁴ S bolešću se svojom nosi duh u čoveku. Ali ko se nosi s duhom utučenim?

¹⁵ Znanju teži srce promućurnog, a i uho mudrog predano je njemu.

¹⁶ Čovek darom sebi put otvara i on ga odvodi pred velike ljude.

¹⁷ U pravu je ko je prvi u svojoj parnici, ali onda dođe njegov bližnji pa ga ispituje.

¹⁸ Žreb prekida razmirice i neslogu među moćnicima.

¹⁹ Uvređeni brat je tvrđi od utvrđenog grada i razmirice su kao rešetka tvrđave.

²⁰ Plodom usta svojih siti čovek stomak svoj, siti ga plodom usana svojih.

²¹ Jezik vlada i životom i smrću; ko ga voli, ješće njegov plod.

²² Ko nađe ženu, našao je blago, blagodat je dobio od Gospoda.

²³ Molećivo siromah besedi, a bogataš oštro odgovara.

²⁴ Čovek s mnogo prijatelja može i da strada, ali ima prijatelja prisnijih od brata.