Knjiga proroka Isaije 62

¹ Siona radi ućutati neću i zbog Jerusalima odmora mi nema, dok njegova pravednost kao bljesak ne sine, i spasenje njegovo kao buktinja se ne razbukti.

² I puci će videti pravednost tvoju, svi carevi slavu tvoju. A tebe će novim imenom nazvati, kako to budu usta Gospodnja odredila.

³ I bićeš venac blistavi u Gospodnjoj ruci, i turban carski na dlanu Boga svojega.

⁴ Više ti se neće govoriti: „Ostavljena“, niti će se zemlji tvojoj govoriti: „Opustošena“, nego će te zvati: „Milina moja“, a zemlju tvoju: „Udata“. Jer ćeš Gospodu milina biti, i zemlja će tvoja muža imati.

⁵ Jer kao što se mladić ženi devicom, tvoj Sazdatelj će se oženiti tobom, i kao što se ženik veseli nevesti, veseliće se tebi Bog tvoj.

⁶ Po zidovima tvojim, Jerusalime, stražare sam rasporedio. Po ceo dan i po celu noć oni neće zaćutati nikako. Oni podsećaju Gospoda, njima počinka nema.

⁷ Ne dajte mu da počine dok ne učvrsti i ustroji Jerusalim, da on bude zemlji na pohvalu.

⁸ Zakleo se Gospod desnicom svojom i snažnom mišicom svojom: „Više neće dati žito tvoje da ga jedu neprijatelji tvoji, ni da sinovi tuđinski piju tvoje vino na čemu si se ti trudio.

⁹ Nego koji su ga želi, ti će ga i jesti, Gospoda hvaliće; i koji su ga brali, ti će ga i piti u predvorju mojega Svetilišta.“

¹⁰ Prođite! Prođite kroz vratnice! Poravnajte narodu put! Nasipajte! Nasipajte drum! Uklonite kamenje! Podignite narodima znamenje!

¹¹ Evo, Gospod se glasi do zemljinih krajeva: „Recite ćerki sionskoj: ’Evo, Spas tvoj dolazi. Evo s njim je plata njegova, ispred njega najamnina njegova.’“

¹² Oni će se zvati: „Sveti narod“, „Otkupljeni Gospodom“, a tebe će zvati: „Traženi“, „Grad neostavljeni“.