Izlazak (2. Moj) 15
ONSTL1 Tada su Mojsije i Izrailjci zapevali ovu pesmu u slavu Gospoda: „Gospodu ću zapevati, jer se silno proslavio, konja i konjanika u more je svalio.
2 Gospod je moja sila i pesma, on mi je spasenje. On je moj Bog, slaviću Boga oca svoga, njega ću ja uzvisivati.
3 Gospod je ratnik, Gospod mu je ime.
4 Kola je faraonova i vojsku njegovu u more sručio, čelnici se vojni u moru Crvenom podavili. Tama ih je prekrila,
5 u dubine su morske kao kamen potonuli.
6 Desnica se tvoja, Gospode, proslavila silom, desnica je tvoja, Gospode, zatrla dušmana.
7 Veličanstvom svoje slave oborio si one što se protiv tebe bune, svoj gnev si kao oganj poslao, proždro ih je kao slamu.
8 Na dah tvojih nozdrva sabraše se vode, stihije se morske kao zid uspraviše, u srcu mora bezdan se morski u tlo čvrsto pretvori.
9 Dušmanin reče: ’Goniću ih, uhvatiti, plen svoj podeliti, zasitiću njima svoju dušu; svoj ću mač isukati i silom ih porobiti.’
10 Na dah tvojih usta more ih je prekrilo, potonuše kao olovo u moćnim vodama.
11 Ko je kao ti, Gospode, među bogovima? Ko je kao ti, veličanstven u svetosti, strašan u slavi, tvorac čudesa?
12 Ispružio si svoju desnicu i zemlja ih je progutala.
13 Svojom milošću ti si izveo narod, njega si ti otkupio, snagom si ga svojom poveo k stanu svoje svetosti.
14 Čuće to narodi, od straha zadrhtaće, strava obuzeće žitelje filistejske.
15 Smeli su se vladari edomski, zastrepeli knezovi moavski, klonuli su svi žitelji Hanana.
16 Užas i strah njih je obuzeo, mišicom si ih svojom moćnom zanemeo, skamenio, dok tvoj narod, Gospode, ne prođe, dok narod, koji si ti stekao, ne prođe.
17 Dovešćeš ih i zasaditi na gori koja tebi pripada, na mestu koje ti, o, Gospode, boravištem svojim učini, Svetilištem, Gospode, što ga tvoje ruke utemeljiše.
18 Gospod će carevati u veke vekova.“
19 Kad su, dakle, faraonovi konji, bojna kola i konjanici pošli za njima u more, Gospod je vratio morske vode na njih, dok su Izrailjci hodali po suvom usred mora.
20 Potom je Aronova sestra Marija, proročica, uzela bubanj u ruku, a sve ostale žene su je pratile s bubnjevima i plešući.
21 Marija im je zapevala: „Zapevajte Gospodu jer se silno proslavio, konja i konjanika u more je svalio.“
22 Mojsije je poveo Izrailjce od Crvenog mora. Krenuli su prema pustinji Sur. Tri dana su putovali pustinjom, ali nisu našli vodu.
23 Kad su došli u Maru, nisu mogli da piju vodu kod Mare, jer je bila gorka. Zato su to mesto nazvali Mara .
24 Narod je gunđao Mojsiju: „Šta ćemo da pijemo?“
25 Mojsije zavapi Gospodu. Gospod mu pokaže neko drvo. Mojsije baci to drvo u vodu i voda postane slatka. Tamo im je Gospod dao uredbe i pravo, i tamo ih je stavio na kušnju.
26 Rekao je: „Ako pažljivo slušaš glas Gospoda, Boga svoga, činiš što je pravo pred njim, i slušaš njegove zapovesti, te držiš sve njegove uredbe, nijedna od pošasti koje sam doveo na Egipat neće doći na tebe. Jer sam ja, Gospod, tvoj lekar.“
27 Zatim su došli u Elim, gde je bilo dvanaest izvora i sedamdeset palmi. Utaborili su se tu, uz vodu.