2. Knjiga Samuilova 12

¹ Gospod je poslao proroka Natana k Davidu. Kad je došao k njemu, rekao mu je: „U jednom gradu su živela dva čoveka. Jedan je bio bogat, a drugi siromašan.

² Bogataš je imao veoma mnogo sitne i krupne stoke.

³ Siromah nije imao ništa osim jednog ženskog jagnjeta koje je kupio. On ga je odgojio i ono je raslo zajedno sa njim i njegovom decom. Jelo je od njegove hrane, pilo iz njegove čaše i spavalo u njegovom naručju; bilo mu je kao ćerka.

⁴ Jednom je bogatašu došao putnik. Njemu je bilo žao da uzme grlo od svoje sitne ili krupne stoke da ugosti gosta koji mu je došao, pa je uzeo siromahovo jagnje i zgotovio ga za čoveka koji mu je došao.“

⁵ David se strahovito razgnevio na tog čoveka. „Živoga mi Gospoda – reče on Natanu – čovek koji je to učinio zaslužuje smrt!

⁶ Ima da plati četvorostruko za jagnje zato što je učinio ovakvu stvar, i nije pokazao samilost.“

⁷ Natan reče Davidu: „Ti si taj čovek! Zato govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Ja sam te pomazao za cara nad Izrailjem, i izbavio sam te iz Saulove ruke.

⁸ Dao sam ti kuću tvoga gospodara i žene tvoga gospodara u tvoje krilo, i dao sam ti dom Izrailjev i Judin. A da ti je to bilo malo, ja bih ti dao i više.

⁹ Zašto si prezreo reč Gospodnju i učinio što je zlo u njegovim očima? Posekao si mačem Uriju Hetita a njegovu ženu si uzeo sebi za ženu. Ubio si ga mačem Amonaca.

¹⁰ Zbog toga se mač nikada neće odmaći od tvoga doma, jer si me prezreo i jer si uzeo ženu Urije Hetita da ti bude žena.’

¹¹ Govori Gospod: ’Evo, podižem na tebe nevolju iz tvog doma, pa ću na tvoje oči uzeti tvoje žene i dati ih tvom bližnjemu, koji će spavati s tvojim ženama usred bela dana.

¹² Ti si to učinio tajno, a ja ću učiniti ovo pred svim Izrailjem usred bela dana.’“

¹³ David reče Natanu: „Zgrešio sam Gospodu.“ Natan reče Davidu: „Gospod ti je oprostio greh: nećeš umreti.

¹⁴ Ipak, pošto si ovim delom podstakao neprijatelje Gospodnje na prezir, sigurno će umreti sin koji ti se rodio.“

¹⁵ Potom se Natan vratio svojoj kući. A Gospod udari dete koje je Urijina žena rodila Davidu, i ono se teško razboli.

¹⁶ David se molio Gospodu za dete; David je postio, pa je ušao u kuću i prenoćio na zemlji.

¹⁷ Starešine njegovog doma su stajale oko njega nastojeći da ga podignu sa zemlje, ali on nije hteo, niti je hteo da jede s njima.

¹⁸ Sedmoga dana je dete umrlo. Davidove sluge su se bojale da mu jave da je dete mrtvo, jer su govorili: „Govorili smo mu dok je dete bilo živo, pa nas nije slušao; kako da mu kažemo da je dete umrlo? Učiniće neko zlo.“

¹⁹ Kad je primetio da sluge šapuću, David je shvatio da je dete umrlo. David upita svoje sluge: „Da li je dete umrlo?“ Oni odgovoriše: „Umrlo je.“

²⁰ Tada je David ustao sa zemlje, umio se i presvukao u drugu odeću. Zatim je ušao u Dom Gospodnji i poklonio se. Onda je otišao u svoju kuću i tražio da mu iznesu hranu, te je jeo.

²¹ Njegove sluge mu rekoše: „Zašto ovo radiš? Dok je dete bilo živo, postio si i plakao, a sad kad je dete mrtvo, ti ustaješ i jedeš.“

²² On odgovori: „Dok je dete još bilo živo, postio sam i plakao, misleći: ’Ko zna? Možda će se Gospod smilovati, pa će dete ostati u životu.’

²³ Ali sada kad je mrtvo, zašto da postim? Zar mogu da ga vratim? Ja ću otići k njemu, ali ono se neće vratiti meni.“

²⁴ David je, zatim, utešio svoju ženu Vitsaveju. On je otišao k njoj i legao s njom, a ona je rodila sina kome je on dao ime „Solomon“ . Gospod ga je voleo,

²⁵ pa je to objavio preko proroka Natana, koji mu je, radi Gospoda, dao ime „Jedidija“ .

²⁶ Joav je napao Ravu amonsku i zauzeo carski grad.

²⁷ Zatim je poslao glasnike Davidu, rekavši: „Napao sam Ravu i zauzeo gradski vodovod.

²⁸ Stoga, skupi sad narod, opkoli grad i zauzmi ga; inače ću ja osvojiti grad, pa će biti nazvan po meni.“

²⁹ Skupivši sav narod, David je otišao u Ravu, napao je i osvojio.

³⁰ David je s Molohove glave skinuo krunu s dragim kamenom, koja je bila teška talanat zlata. Staviše je da krasi Davidovu glavu. Iz grada je odneo i vrlo veliki plen.

³¹ Odveo je i narod koji je živeo u njemu i postavio ga da radi s testerama, gvozdenim pijucima i gvozdenim sekirama, a druge je poslao da rade u ciglanama. Tako je uradio sa svim amonskim gradovima. Potom se David sa svim narodom vratio u Jerusalim.