Песма над песмама 7

1 Како су љупка стопала твоја у сандалама, о, ћерко великашка! Облине бокова твојих су као драгуљи, као рукотворина уметника. 2 Пупак ти је ко округли пехар коме никад не зафали вина; стомак ти је ко снопић пшенице окружен љиљанима. 3 Груди су твоје као ланад, близанци срнини. 4 Врат ти је као кула од слоноваче, очи језерца Есевона на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска што гледа на Дамаск. 5 Глава је твоја попут Кармила, коса ти је као царски скерлет. У локне се твоје цар уплео. 6 Како си лепа! Како си љупка вољена у својим чарима! 7 Стас ти је као дрво палме, а груди ти ко гроздови. 8 Зато кажем: „Ја бих се на палму пео, држао се за стабљике њеног воћа." Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози, дах носа твога ко мирис јабука. 9 Уста су твоја као добро вино. Она Оно глатко клизи моме вољеноме, оно нежно цури са усана оних што спавају. 10 Ја припадам моме вољеноме, а он за мном жуди. 11 Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља, хајде да ноћимо по селима! 12 Дигнимо се рано, хајдемо у винограде да видимо је ли пропупила лоза, да ли се расцветала, јесу ли се расцветали нарови. И тамо ћу ти дати љубав своју. 13 Мандрагоре одишу мирисом, а на вратима је нашим све пробрано воће. А ја сам за тебе сачувала и ново и старо, о, вољени мој!