Песма над песмама 1

1 Соломонова песма над песмама. 2 Пољупцем усана својих ме пољуби, јер је твоја љубав боља од вина. 3 Мирис је твоје помасти диван, име је твоје као уље изливено и зато те воле девојке. 4 Поведи ме са собом, побегнимо! Нек ме цар уведе у одаје своје. Пријатељице Радоваћемо се и уживаћемо у теби. Славићемо твоју љубав више него вино. Она Добро је што те оне воле. 5 Тамнопута сам али љупка, ћерке јерусалимске, као шатори кедарски, као крила Соломонових шатора. 6 Не гледајте ме што сам тамнопута, јер ме је сунце опалило. Моја су браћа љута на мене. Поставили су ме да винограде чувам, а ја свој сопствени виноград сачувала нисам. 7 Кажи ми, ти кога душа моја воли, где ти стадо пасе и где ти у подне пландује? Зашто да се велом покривам међу стадима пријатеља твојих? 8 Ако не знаш, о, најлепша међу женама, иди по трагу стада па напасај козлиће своје крај пастирских коначишта. 9 О, вољена моја, ти си као моја ждребица међу фараоновим упрегнутим ждрепцима! 10 Лепи су ти образи окићени ланчићима, а на врату ти огрлице. 11 Сковаћемо ти наруквице златне и украсити сребром. 12 Док је цар за столом својим, мирисом својим мој нард одаје. 13 Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим, то је мени мој вољени. 14 Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија, то је мени мој вољени. 15 Како ли си лепа, о, вољена моја! Лепа си, а очи су ти голубице. 16 Како си згодан, о, вољени мој, и мио! Ево, постеља је наша бујна трава. 17 Кедрови су греде куће наше, а чемпреси рогови крова.