Псалм 2

1 Зашто ли се буне народи, шта то људи узалуд смишљају? 2 Цареви се света прикупљају, кнезови се с њима саветују, да навале сложно на Господа и на његовог Помазаника : 3 „Збацимо са себе окове њихове, стргнимо са себе свезе њихове!" 4 Смеје се онај што на небесима столује, Господ се то њима подругује. 5 Он им онда у гневу проговара, јарошћу их својом ужасава: 6 „Цара свога ја сам поставио, на Сиону, светој гори својој." 7 Објавићу одлуку Господњу. Он ми рече: „Ти си Син мој, данас си се мени родио. 8 Тражи од мене, и даћу ти у наследство пуке, и крајеве земаљске да ти буду имовина. 9 Сломићеш их гвозденом палицом, разбићеш их као посуду од глине." 10 Зато, цареви, будите разумни, примите наук, владари земаљски! 11 Служите Господу у страху, с трепетом се радујте. 12 Волите Сина, да му гнев не плане, па да пропаднете на свом путу, јер гнев његов за трен ока плане. Благо сваком ко у њему уточиште тражи!