Псалм 12

1 Спасавај, Господе, јер нестаде верни, ишчезнуше побожни међу потомцима људи. 2 Свако вара свога ближњега, усне њихове говоре ласкаво, а у срцу другачије мисле. 3 Нек затре Господ усне превртљиве, нек истреби језик хвалисави. 4 „Наш је језик, наша снага" – кажу, „усне су нам наша узданица. Ко ће онда да влада над нама?" 5 „Ради сиромаха што су потлачени, и убогога што стење под муком, ја ћу сад устати – говори Господ – спасење му дати за којим уздише." 6 Речи Господње чисте су речи, сребро каљено у пећи од глине, седам пута оне су топљене. 7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати, заувек нас штитити од тог нараштаја. 8 Опаки се неспутано шире унаоколо, кад се зло велича међу потомцима људи.