Приче Соломонове 5

1 Сине мој, пази на моју мудрост и послушај добро разборитост моју, 2 домишљатост да очуваш и уста да ти очувају знање. 3 Јер са усана блуднице мед цури, заводљиве речи мекше од уља. 4 Али на крају је као пелен горка и оштра као мач двосекли. 5 Ноге јој силазе у смрт, до Света мртвих ноге јој допиру. 6 Она не мари за пут живота, стазе јој врлудају, а она то не зна. 7 Зато ме послушајте, децо, и не одступајте од онога што вам казујем. 8 Заобиђи је надалеко и не примичи се улазу њене куће, 9 да не би другима дао образ свој и окрутном човеку године своје; 10 да туђинци не би испили ти снагу и труд ти остао у кући туђина; 11 да не би кукао на своме свршетку када ти пропадну и тело и здравље. 12 И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену, док ми је срце презирало укор. 13 Нисам слушао глас свога учитеља, нисам послушао васпитаче своје. 14 Умало нисам пао у свакојако зло усред збора и усред заједнице." 15 Пиј воду са свога бунара, жубор воду са извора свога. 16 Зар ће се разливати извори твоји по пољима и потоци воде по трговима? 17 Нека они буду само твоји, а не туђинаца што су са тобом. 18 Да је благословен извор твој! Радовао се ти са женом младости своје! 19 Она ти је кошута вољена и срна мила. Наслађуј се увек грудима њеним, љубављу њеном се опијај стално. 20 Зашто би се опијао, сине мој, са прељубницом и грлио недра туђе жене? 21 Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима и он их одмерава. 22 Покварењака ће поробити кривице његове, биће спутан везама његовог греха. 23 И умреће, јер није имао одгој, застраниће због величине своје будалаштине.