Књига пророка Исаије 16

1 Шаљите јагње владару земље, од Селе према пустињи, до горе ћерке сионске. 2 Слично птици отераној, слично гнезду растуреном, биће ћерке моавске на газовима потока Арнона. 3 „Дај нам савет! Донеси пресуду! Усред поднева сенку своју као ноћ распростри. Сакривај прогнанике! Немој издати бегунце! 4 Пусти да к теби утекну прогнаници моавски. Буди њихов заклон испред пустошника; јер тлачитељ је скончао, угњетач је нестао, пустошење је престало, газилац је са земље ишчезао." 5 „И тад ће се учврстити престо у милости, и на њему ће столовати у истини, у шатору Давидову, судија који захтева праведност и вешт је са правдом." 6 Чули смо за моавску надменост, гордост превелику; за надменост њихову и охолост њихову. Испразно је њихово хвалисање. 7 Тако нариче Моав, сви наричу над Моавом, за кољивом од грожђа из Кир-Ереса тугују сасвим сломљени. 8 Увенули су засади есевонски, виногради сивамски, господари над пуцима потрше његове одабране лозице. Допрли су до Јазира, замицали у пустињу; огранци су им досезали да пређу море. 9 Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске, натапам сузама Есевон и Елеалију; јер над твојом бербом и над твојом жетвом нестало је клицање, 10 весеље и радост. У виноградима нема цике, не кличе се од радости; газилац не гази грожђе у каци, затворио сам подвикивање. 11 Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили, и потресен сам за Кир-Ересом. 12 И биће да ће се видети: на узвишицама умарају се Моавци, и долазе на светилиште своје да се моле, али то неће ићи. 13 Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. 14 Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно."