Књига пророка Осије 7

1 Када бих да лечим Израиља, открива се Јефремова кривица и зло Самарије; јер су превртљивци, лопов проваљује и банда је убица на улици. 2 А у срцу своме они и не мисле да ја памтим сва злодела њина. Сада су их окружила сва њихова дела, ево их пред лицем мојим. 3 Злоделима цара разгаљују и лажима својим главаре. 4 Сви су они прељубници, као пећ су успламтела коју пекар престаје да жари од када је замесио тесто, па докле му не ускисне од квасца. 5 На дан нашега цара клонули су главари разгаљени вином и он пружи своју руку подсмевачима. 6 Пришли су му и пламтели срцем у својој обмани. Спавала је као пекар јарост њина целе ноћи, а ујутро се разгневила као пламен ватре. 7 Сви су они зажарени као пећ и прогутаће своје судије; падају сви њихови цареви, а међу њима нема никог да позове мене. 8 Јефрем је са народима, себе је измешао. Јефрем је постао погача неокренута. 9 Туђинци му снагу једу, а он то и не зна; седе косе посуше га, а он то и не зна. 10 Израиљу понос сведочи у лице, ал’ се не окрећу Господу, свом Богу; и у свему томе они га не траже. 11 А Јефрем је постао као голубица лаковерна што разума нема! Ено, зову Египат и одлазе у Асирију. 12 Али када оду, над њима ћу да раширим своју мрежу. Као птице небеске збацићу их, казнићу их кад их чујем у њиховом збору. 13 Јао њима, јер су од мене побегли! Опустошиће јер су се против мене побунили. Ја би да их откупим, а они о мени лажи објављују. 14 Нису срцем вапили мени, него су кукали на својим постељама. Због жита и младог вина себе секу и од мене се окрећу. 15 А ја сам их крепио, снажио им руке, а они су ми зло мислили. 16 И они се нису окренули Вишњем; постали су као лук лабави. Пашће они од мача, а њихове вође од горчине сопственог језика. А то ће им у Египту бити на поругу.