Mateju 11

1 I kad svrÅ¡i Isus zapovijesti dvanaestorici uèenika svojijeh, otide odande dalje da uèi i da propovijeda po gradovima njihovijem. 2 A Jovan èuvÅ¡i u tamnici djela Hristova posla dvojicu uèenika svojijeh, 3 I reèe mu: jesi li ti onaj Å¡to æe doæi, ili drugoga da èekamo? 4 A Isus odgovarajuæi reèe im: idite i kažite Jovanu Å¡to èujete i vidite: 5 Slijepi progledaju i hromi hode, gubavi èiste se i gluhi èuju, mrtvi ustaju i siromaÅ¡nima propovijeda se jevanðelje. 6 I blago onome koji se ne sablazni o mene. 7 A kad ovi otidoÅ¡e, poèe Isus ljudima govoriti o Jovanu: Å¡ta ste iziÅ¡li u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vjetar? 8 Ili Å¡ta ste iziÅ¡li da vidite? Ãovjeka u meke haljine obuèena? Eto, koji meke haljine nose po carskijem su dvorovima. 9 Ili Å¡ta ste iziÅ¡li da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i viÅ¡e od proroka. 10 Jer je ovo onaj za koga je pisano: eto, ja Å¡aljem anðela svojega pred licem tvojijem, koji æe pripraviti put tvoj pred tobom. 11 Zaista vam kažem: nijedan izmeðu roðenijeh od žena nije iziÅ¡ao veæi od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu nebeskome veæi je od njega. 12 A od vremena Jovana krstitelja dosad carstvo nebesko na silu se uzima, i siledžije dobijaju ga. 13 Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana. 14 I ako hoæete vjerovati, on je Ilija Å¡to æe doæi. 15 Koji ima uÅ¡i da èuje neka èuje. 16 Ali kakav æu kazati da je ovaj rod? On je kao djeca koja sjede po ulicama i vièu svojijem drugovima, 17 I govore: svirasmo vam, i ne igraste; žalismo vam se, i ne jaukaste. 18 Jer Jovan doðe, koji ni jede ni pije, a oni kažu: ðavo je u njemu. 19 Doðe sin èovjeèij, koji i jede i pije, a oni kažu: gle èovjeka izjelice i pijanice, druga carinicima i grjeÅ¡nicima. I opravdaÅ¡e premudrost djeca njezina. 20 Tada poèe Isus vikati na gradove u kojima su se dogodila najveæa èudesa njegova, pa se nijesu pokajali: 21 TeÅ¡ko tebi, Horazine! TeÅ¡ko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila èudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreæi i pepelu pokajali. 22 Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakÅ¡e æe biti u dan straÅ¡noga suda nego vama. 23 I ti, Kapernaume! koji si se do nebesa podigao do pakla æeÅ¡ propasti: jer da su u Sodomu bila èudesa Å¡to su u tebi bila, ostao bi do danaÅ¡njeg dana. 24 Ali vam kažem da æe zemlji Sodomskoj lakÅ¡e biti u dan straÅ¡noga suda nego tebi. 25 U to vrijeme odgovori Isus, i reèe: hvalim te, oèe, Gospode neba i zemlje, Å¡to si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. 26 Da, oèe, jer je tako bila volja tvoja. 27 Sve je meni predao otac moj, i niko ne zna sina do otac; niti oca ko zna do sin i ako kome sin hoæe kazati. 28 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja æu vas odmoriti. 29 Uzmite jaram moj na sebe, i nauèite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naæi æete pokoj duÅ¡ama svojijem. 30 Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.